Ученици шестог разреда који у матичној школи похађају наставу Грађанског васпитања, под руководством професорице Биљане Лазић, уочили су велики број паса луталица као проблем локалне заједнице. У циљу прикупљања информација,осетили су заједно са својим предметним професором "Азил" за псе који се налази на једном делу простора на Вашаришту у Шиду. Такође је организован и разговор са Миленом Петко, инжињером шумарства која је у ЈКП „Стандард“ задужена за решавање овог проблема. Милена је одржала предавање ученицима у нашој школи и радо је одговарала на сва питања ученика.

Наравно да је наше најмлађе док су посматрали напуштене животиње интересовало шта је потребно да би се један такав пас удомио. И, уверили су се они.. Ништа.. само мало доброте, позитивизма и искрене жеље! За пса не треба никаква дозвола. Удомитељ само треба да га вакцинише и куца добија свој дом. Остављена је могућност да се животиња врати у "Азил" уколико процес адаптирања на нови дом није био успешан.

Капацитет "Азила" је око 20 паса, а тренутно се у њему налази око 35. Ситуација је најкритичнија у периоду вашара када на нашим улицама остаје око 10 нових паса луталица. Капацитет "Азила" на оваквој површини неће моћи да издржи притисак, а према неким новим одредбама и правима животиња, сви пси ће морати бити прегледани, вакцинисани, имати отворен картон код ветеринара и бити пуштени поново на улице. Због оваквог стања инжињерка Милена је апеловала на наше мале да на свој начин помогу својој општини, њима и овим тужним животињама које нису саме бирале да буду напуштене и препуштене улици.

Наравно, најмлађи су и најискренији..они одмах ступају у акцију! Директно су се распитали код Милене на који начин могу они, а и други да помогну "Азилу". И добили су одговор! Врло једноставно! Не морате да се плашите! Иако је најлепше када се животиња удоми, није то једини вид помоћи! Запослени купују стари хлеб од приватних пекара или набављају остатке хране из вртића да би прехранили ове животиње. Донесите стари хлеб, старе посуде и чиније из којих би пси могли да једу или пију воду. Па чак је изузетна помоћ и када бисте само дошли и прошетали пса који је затворен или му пружили тек мало пажње! А сви добро знамо колико је пас човеков најбољи пријатељ!

Наши ученици су пружили својом посетом овим дивним створењима један лепши дан испуњен пажњом и игром! Упућују поруку и вама, младим и старим: „ Учините и ви једну ситницу која ће испунити ваш дух и учинити ове напуштене животиње срећним!“

Припремили:

професор историје Биљана Лазић и

професор биологије Данијела Бранковић