|
Пламичак у срцима младих
„Може се пуно тога урадити само треба упалити пламичак у срцима младих.”
(Даринка Матић-Маровић)
Пре три године, када сам новинарско перо заменила кредом и таблом, нисам ни веровала шта се све собом доноси ово чудесно занимање.
Међутим, на сву срећу и тада сам знала, како да сваком поразу дарујем лице победе. Једноставно, кључ је у љубави.
Љубављу је покренут сваки мој час. Љубављу према књизи и позиву наставника, љубављу и жељом да се та љубав попут домино-ефекта пренесе даље на неке нове, младе универзуме.
Развијање љубави према књизи и читању треба да буде један је од основних задатака модерне школе.
Прича, као што каже Андрић, треба да помогне човеку да се нађе и снађе. Наставников задатак је да ученику, на почетку животног пута, уз помоћ дела бројних писаца, у томе помогне.
У једном интервјуу прочитала сам занимљив одговор на питање шта је кључ успешне инклузивне праксе: „Довољно је само раширити руке”. Мислим, да би се то исто могло применити и на целокупну наставну праксу.
Слике које ћете видети продукт су мојих, с љубављу, раширених руку и вредних руку ученика 5-3 одељења.
Књижевни споменари вредних петака спремни су за четворогодишњу пустоловину. На пут смо најпре кренули са Том Сојером. О томе, ко ће нам се на том путу придружити, ускоро ћемо известити, до тада уживајте у нашим првим страницима.
„Јасно је да настава књижевности не може од свих ученика да створи читаоце као што су били Тесла или Андрић, али мора настојати да их ствара. Од многих ће и створити.”
(Павле Илић)
|
