Главни мени

childrens day 2014 6283209495019520 hpwikipediayoutube giftsministarstvo prosvete2345kreativaanotologija

Будимо информисани

darvin

 

СРЕЋАН РОЂЕНДАН ДАРВИНУ

На данашњи дан 12.2.1809. године, рођен је утемељивач еволуције и велики научник који је оставио неуклониви траг у биологији Charles Robert Darwin (Чарлс Роберт Дарвин). Од рођења овог великог британског научника прошло је тачно 204 године.

 darvin

Darwin је рођен у Shrewsbury у Енглеској. Мајка му је водила порекло из угледне породице која је поседовала фабрику порцулана, док му је отац био познати лекар тадашњег времена Robert Waring Darwin. Велики утицај на Darwin-ов рад оставио је његов деда Erasmus Darwin. Иначе цела очева страна је била наклоњена науци, медицини или књижевности што је оставило велики траг на малог Darwina.

Од 1817. До 1825. Darwin је похађао разне школе и очекивало се да ће наставити очевим стопама и постати познати лекар. Међутим није било тако. Замислите био је ученик са осредњим просеком. Отац га са 16 година уписује на факултет медицине у Единбугру и пошто је младић избегавао обавезе, отац га уписује на теологију на Кембриџу са циљем да постане свештеник. Током студирања показао је изузетно интересовање за геологију и ботанику, волео је природу и инсекте, направио је велике збирке ових чудних организама, често је шетао шумом и проучавао лепоте и чуда природе. Пошто је показао изузетно интересовање и знање из ових области, професор Henslow га је препоручио капетану брода Бигла за научника сарадника који ће пратити експедицију чији је задатак био да изврши картографска мерења Јужне Америке и Тихог океана. Уз велико негодовање Darwin-ов отац је ипак пристао и тако се сам Darwin као двадесетдвогодишњак 1831. године прикључио посади брода Бигл (њушкало).

 Bigl
 zebe

Брод Бигл кренуо је на пут 27. децембра 1831. године. Током путовања Darwin је често излазио на копно. Бигл је две године крстарио уз источне и јужне обале Америке од Ла Плате преко Уругваја, Аргентине и Патагоније. Видео је Фокландска острва , Огњену Змљу, више од годину дана је био у Чилеу и Перуу. Пењао се на Анде, био је на Галапагосу, Новом Зеланду, Малдивима, Маурицијусу и Тахитију.

16. јануара 1832. Бигл се усидрио први пут и то на северу Атланског океана на острво „St. Jago“. У фебруару Бигл је стгао у Бразил где је Darwin први пут видео прашуму и њен разноврстан живи свет. Опчињен лепотом природе и живог света у прашуми Darwin је изјавио: „За поглед на дивље шуме сваки ће природњак полизати прашину Бразилцу са стопала“. Након Бразила брод стиже у Аргрнтину. Овде је Дарвин доживео прво у низу значајних открића. Брод је усидрен југо-западно од Буенос Аиреса и 22. септембра 1832. Darwin и FitzRoy су посетили место Punta Alta (висока тачка) које је било око 16км удаљено од места где се брод усидрио. Овде су пронашли велики број фосилних остатака тада непознатих животиња. Копајући пронашли су остатке 9 великих сисара. То су били изумрли плеистоценски дивови огромних димензија и живели су на подручју Америке пре 12000 година. Међу њима је пронађен и „Megatherium“ (лењивац) величине слона. Пронађени фосили су били први прави путоказ еволуције. Месец дана касније Darwin је пронашао још једно место богато фосилима Monte Ermoso. На овом месту је пронашао фосиле многих глодара који су личили на агутија и капибару. Помоћу фосила је ткрио да постоје подударања и сличности фосила и данашњих представника али оно није потпуно. Овде је Darwin први пут утемељио почетак развоја своје теорије еволуције. Фосили су га подстакли на размишљање и послани су у сандуцима у Енглеску. Ово је Darwin-а навело на питање постоје ли везе између различитих али и сличних врста?

 lenjivac
 postanak vrsta

Током свог путовања бродом, млади научник се сусрео и са различитим типовима људи. На Тахитију Полинежане, на Новом Зеланду њихове блиске сроднике Маоре, на острву Кокос на Малајце, на Маурицијусу на Индијце, а на Рту Добре Наде на црне Африканце. Ово га је подстакло да размишља и о људској врсти, а не само о биљкама и животињама. Када се вратио у Енглеску 1836. године почео је да разрађује своју теорију. По повратку кући велику пажњу је посветио механизму постанка врста. Такође је утврдио да сличне врсте имају заједничког изумрлог претка. Открио је механизме променљивости и настанка нових врста у природи и утврдио да су борба за опстанак и природна селекција водећи механизми у процесима еволутивних промена.

1842. Darwin пише нацрт своје теорије али још увек није био спреман да објави своје идеје. Пошто је 17. јуна 1858. године добио писмо од истраживача Alfreda Wallacea у којем он излаже сличне идеје и теорије које је Darwin поставио још пре 20 година, охрабрио се и објавио 24. новембра 1859. године своју књигу „Порекло врста“. У овој књизи Darwin учи да су врсте настале постепеним развојем, еволуцијом, током дугог низа година. Другим речима књига говори како су током времена настале нове врсте биљака и животиња и да процес промена и настанка нових врста још увек није завршен.

1871. објавио је и књигу „ Постанак човека“ у којој објашњава да је некада давно постојао заједнички предак човека и мајмуна. Учења у овим књигама и њихови поборници припадају правцу „Дарвинизму“.

 

Наука ниакда не стоји. Дарвинови следбрници наставили су да истражују његово учење и прилагођавају га данашњим сазнањима и открићима. Данс се механизми еволуције истражују и примењују у различитим подручјима. Најинтересантнија су у прогнози развоја опасних болести као што је рак, у посматрању понашања људи, у хемији ....

Припремила:

Професор биологије

Данијела Бранковић

Бројач посета

509252

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

vezbanka aniklikni bezbednoopismeni sesvetosavsko zvoncepolicajackrokotaksta je bilo danaspasriznica znanja