Русија и Србија имају веома добре односе. Они нису новонастали, већ потичу од давнина.
У прошлости, Србију и Русију је најпре повезивали вера и језик. Православни смо хришћани. Језици нам имају исто порекло. Потичу од старословенског језика и иако су се до сада извршиле бројне промене у оба језика, то није умањило њихову сличност.
Слична нам је и традиција. Бројни обичаји се поштују и празници се славе и на једном и на другом крају света.
Јачању наших веза допринели су и руско-српски бракови. Један од најважнијих бракова у историји јесте брак племкиње из властелинске породице Јакшић из Београда и деде првог руског цара, Ивана Грозног.
Након Велике сеобе Срба руски учитељи су долазили да подучавају српско становништво.
Србија дугује велику захвалност Русији првенствено због помоћи у оним тешким ратним временима. Војна и болничка опрема, као и храна стигла је у Првом светском рату до српских војника управо управо из Русије, преко Дунава. У Другом светском рату Црвена армија помогла је партизанима у борби против фашизма.
Данас Русија има своју амбасаду у Београду, Србија своју амбасаду у Москви. Међусобно сарађују и на пољу индустрије. Политички односи су такође на завидном нивоу.
Нема на овом свету државе која је више повезана са Србијом од Русије.У сваком погледу ове две државе имају „два тела,а једно срце”. Србију и Русију раздвајају хиљаде и хиљаде километара, али њихова љубав и братство, јачи су од свих тих километара. „Што се ствари више мењају, тим више остају оно што јесу” – изрека је чију су исправност доказале ове две земље.
Српска и руска застава су веома сличне. Та сличност је такође симболична.Истих су боја,али су оне другачије распоређене. Црвена – боја ведре словенске крви, можда и боја вина са православних причешћа. Плава – боја неба попут оног византијског на фрескама. И бела – боја светлости и светости. Боја чистоте.
Надам се да ћемо и убудуће наставити са добрим односима и да се међусобно учињене услуге неће никада заборавити. Ми и будућа поколења дужни смо да негујемо ову љубав која нам је остављена у аманет од наших предака.
Историја мора да се памти!
Joвана Божић
|