37 год. од смрти Милоша Црњанског
Мирни човек са Суматре
Последњег новембарског дана навршила се 37. година од смрти једног од највећих српских књижевника Милоша Црњанског. Литерарна секција Основне школе „Бранко Радичевић” Шид поводом тог јубилеја приредила је изложбу у холу матичне школске зграде.
Изложба је, захваљујући креативним решењима ученика, на посве занимљив начин, приказала живот и дело овог уметника, са посебним освртом на цитате из књижевне критике. Осим тога, један део изложбе посвећен је преводилачком раду Милоша Црњанског и представља Антологију кинеске лирике, тј. њено специјално издање са преводима Црњанског и илустрацијама академске сликарке Биљане Вилимон, које је промовисано на овогодишњем Сајму књига у Београду.
„Свако сећање доноси буђење и свако буђење доноси једно сећање. Ако сте довољно брзи можда ћете га ухватити. ”
Милорад Павић, „Смрт Милоша Црњанског”
Златни век српске књижевности
Милош Црњански обележио је златни век српске књижевности својим делима „Лириком Итаке”, „Дневником о Чарнојевићу”, „Сеобама”, „Романом о Лондону”.
Свако ново читање дела Милоша Црњанског отвара нове хоризонте и доноси нова значења. Кад год одлучите да му се вратите, попут чаробњака увлачи Вас у свој невероватни књижевни свет који никога не може оставити равнодушним.
„Црњансково осмишљавање везе између појединца и колектива који сам осмишљава и који потом дели са другима, обликујући тај колектив, свакако пружа могућност за један хуманији, човечнији живот.”
Слободан Владушић, „Шта ће нам Црњански?”
 |
 |
|
Занимљива биографија
„Отац ми беше певао песме и лепио банке тамбурашу на чело. Дању је пискарао, а ноћу банчио, пијаног су га на саоницама доносили кући. Тек после пет година родио сам се ја. И тада ме повише у једној корпи за рубље, а мати ми певаше по целу ноћ успаванке”. (Пишчев исказ) Подаци говоре да је Тома Црњански, отац Милошев, толико био у дуговима, да је мајка Марија, Милоша, када се родио, одгајила у кориту у коме се хлеб месио. Као ђак и студент Милош је многа лета проводио у родној Иланџи. Мештани га из тог времена памте као „екстравагантног и кицошки обученог” по последњој, ондашњој моди. Кажу да се дружио са вршњацима. Увек је под мишком носио неке књиге, па су га сви сматрали занесењаком, ученим младим човеком. Како је рано остао без оца, мајка није била у могућности да га школује, већ је то учинио богати ујак, Васа Вујић из Беча. Пошто је завршио основну и средњу школу код фратара у Темишвару, уписао се у Експортну академију у Ријеци, иако то није одговарало његовом укусу, јер је пером почео да се бави још као петнаестогодишњак, пишући за дечји лист „Голуб”. Милош Црњански је био и страствени фудбалер, мачевалац, веслач и авијатичар. Први светски рат провео је у једном мађарском пуку на Источном фронту, у Галицији, затим на италијанском фронту у Удинама. На Филозофском факултету, који је уписао са 19 година, упознао се са својом будућом женом, Видом, ћерком угледног Доброслава Ружића. Она му је рекла да је место до ње заузето, а он: “Шта заузето!” и сео је поред ње. Изгледао је необично са плавим шеширом. Њени су били против Црњанског, нарочито њен стриц Жарко Ружић. „Једном нас је на Славији сачеко мотком. Црњански је избегао тучу, а ја сам стрицу отела мотку. Стриц је желео да ме уда за једног краљевог официра, стално ме позивајући на дворске балове. Ја сам убрзо отишла у Париз. Црњански ме је испратио на воз и договорили смо се да се дописујемо. Но, сутрадан увече, првим следећим возом, и Црњански је стигао у Париз. Продао је, за један дан, кућу у Панчеву и пошао за мном”- говорила је Вида.
Кицош и женскарош
„Много је волео жене. Био је прави кицош и женскарош. У Лондону сам га лично виђала на улици са дамама, он застане, уплаши се, а ја само махнем руком, знам да ће доћи кући. После ми све исприча.” (Вида о Милошу)
Млад, образован, поврх свега већ познат и признат писац, стекао је велики број пријатеља, али и понеког завидљивог непријатеља. Говорио је немачки, мађарски, француски, италијански и енглески. Био је изванредан говорник и занимљив у својим излагањима.
|
 |
 |
