Ученици свих одељења шестог разреда, заједно са наставницима математике: Душаном Дупало, Гораном Гњидић и Маријаном Душанић, 23.12.2015. године, погледали су BBC-јев документарни филм „ПРИЧА О БРОЈУ ЈЕДАН“. Филм приказује настанак бројева и њихов развој кроз време, те су ученици могли да створе јаснију слику о развоју математике кроз историју.

О филму

The Story of 1 је документарни филм о историји бројева, а посебно броја 1. Кроз читаву причу води нас наратор Тери Џонс.

Тери Џонс прво путује у Африку, где су откривене кости са зарезима у њима. Међутим, не постоји сигуран начин да сазнамо да ли су их некада користили за бројање.

Џонс затим разматра Ишенго кости, које су морале бити кориштене за бројање, јер постоји по тачно 60 огреботина на свакој страни кости. Џонс проглашава ово "рођење јединице" - одлучујући моменат у историји математике.

Он затим путује до Сумера који су почели да представљају број 1 ознаком. Поред тога, по први пут у историји се помиње аритметика. У глинени коверат су прилагали одређен број жетона, а затим су на спољашности утискивали број жетона, након чега су се досетили да бројеве могу да записују и на глиненим плочицама.

Да би истражио зашто су се бројеви развили овде, а не и на неким другим местима, Џонс путује у Аустралију и састаје се са племеном које се зове Валфрије. У њиховом језику не постоје речи за бројеве. Када је појединца питао колико има унука, он једноставно одговара да има "много", док он, у ствари, има четири унука.

Прича се даље наставља у  Египту. У Египту систем цифара пружа фасцинантан увид у египатско друштво. Користили су посебне ознаке за бројеве: 1 је била линија, 10 је пут, 100 увијен пут, 1000  лотос (симбол задовољства), 10000 био је уперен прст, а милион је представљен затвореником који моли за опроштај. Египћани су имали и стандардну мерну јединицу, КУБИТ, која је била инструмент за мерење за изградњу чуда као што су пирамиде.

Тери Џонс затим путује у Грчку да открије време Питагоре. Џонс разговара са математичарем оПитагориној опсесији са бројевима, његовом тајном друштву, његовој посвећености бројевима, Питагориној теореми и његовом погрешном уверењу да све ствари могу да се мере јединицама. Прича се даље наставља о Архимеду, који се такође бавио бројевима.

Џонс затим путује у Индију, где је настао ефикаснији бројевни систем, укључујући и нулу. Он објашњава како се овај „изум“ проширио на запад, али је наишао на велики отпор у Италији, где су се користиле римске цифре. Разлог за то је зато што је већина људи била упозната само са римским бројевима. На крају, хинду-арапски бројеви замењују римске.

Џонс коначно разметра како је и зашто Лајбниц измислио бинарни систем, који је темељ за модерне дигиталне рачунаре. Он је планирао да гради механички рачунар који ће користити овај систем. Лајбниц је био убеђен да су 1 и 0 били једини бројеви који су нам заиста потребни.