Посета Галерији слика „Сава Шумановић”

Наше речи и Савина делa

У једном зимском дану, налик ономе на Савиним пејзажима, окупаним разиграним сенкама и светлошћу обојаним снегом, посетили смо његову галерију. У пријатном друштву кустоса – педагога Анђелке Радосављевић, минусе из временске прогнозе, победили смо Савиним сунчаним платнима.

Тако смо међу првима имали прилику да видимо нову галеријску поставку, чијим је представљањем отворен низ активности посвећених обележавању 120 година од рођења Саве Шумановића.

Поред истакнутих представника високих уметничких и научних кругова, велики број Шиђана прославио је Савин рођендан. Присутнима се на себи својствен и шармантан начин обратила директорица Галерије Весна Буројевић, која је позвала присутне да у духу рођендана са колективом Галерије проведу и читаву 2016. годину.

Јована Давидовић

Загледана у Савин Пејзаж

Савин Пејзаж, из 1933. године, једна је од најзагонетнијих његових слика, које сам имала прилике да видим.

На слици је мноштво сенки и пут. Пут чији крај нисмо у прилици да видимо. То нам је остављено за маштање. Можда је Сава тиме желео да покаже да крај не постоји. Можда је то неки далеки пут, пут без повратка. Можда је то онај пут са кога се Сава никад није вратио. Или пак пут на коме је он вечно будан.

Као контраст и светла тачка на овом пејзажу јавља се црвени кров.

Оно што ову слику чини лепом јесте управо вео загонетности и доза оптимизма коју има.

Јована Божић

Пред Шидском црквом

Једна од мени најлепших и најдражих слика нашег сликара Саве Шумановића је Шидска црква.

Насликана је 1940. године. На њој је приказана Саборна црква у Шиду. Црква је представљена са задње стране. На њој, као и на свакој Савиној слици, можемо видети праву игру сенки. Његов, никада бели, снег прекрио је цркву и све на овој слици.

Ова слика ми је драга јер призор на њој подсећа на онај моме срцу драг. Као мала, веровала сам да је на овој слици представљена црква у близини моје куће.

Ова слика чуваће сећање на моје детињство и имати посебно место у мом срцу.

Јована Божић

Чудесни Модел у атељеу

Сава Шумановић је један од најзначајнијих сликара српске уметности двадесетог века. Он је своје мисли и осећања, описивао бојама, на сликарском платну.

На једној од својих најпознатијих слика, Модел у атељеу, он представља свој радни простор, себе и свог модела, на један упечатљив и себи својствен начин. У централном делу слике налази се модел, девојка, која лежи нага на каучу. На платну, које уметник тек ради, модел је поновљен још једном. У првом плану је сликар који је окренут леђима посматрачу. Такође, поред уметника, на супротној страни слике, налази се алат и боје које држи у обе руке. Он на овој слици не ставља у центар себе, него модел и то  је управо оно што чини ову слику посебном.

Ово је моја омиљена слика Саве Шумановића, јер сликар на њој представља свој радни простор и посматрачу тиме даје прилику да завири у његов чудесни свет.

Николина Бонић