Филипе Вишњићу, вечна Ти слава!

^{Прохладно суботње јутро, истина, није обећавало.  У аутобусу сва седишта заузета. Путници, и велики и мали, дремљиво прате јесењи пејзаж кроз који пролазе. Тишину прекида по која гласно изговорене реч, осмех. Стигли смо на одредиште. Са наше леве стране, недавно подигнута православна светиња стреми ка тмурним октобарским облацима. Са десне стране, на обали Босута пешчана плажа припрема се за зимски сан. Дрвени видиковац скрио се у крошњи сада златне врбе. Са оближњег моста поглед се пружа на непрегледне босутске шуме.}

^{Ту, пре моста, мермерна бина и на њој он, руком уметника овековечен. Са гуслама у рукама. Он нас је и окупио, јер нас је задужио. Његове песме представљају уметничку историју Првог српског устанка. Баш као што је некад, у војничким таборима храбрио јунаке који су се борили за слободу свога народа, сада храбри све оне случајне и намерне пролазнике, показујући својим примером, да ништа није немогуће и да се срцем задобија вечност: Филипе Вишњићу, вечна Ти слава!}

^{У селу које у свом називу чува спомен на овог великог човека, 29. октобра служен је парастос у сеоском храму. Након тога, поворка становника села, заједно са представницима локалне власти, наставника и ученика из свих шидских школа упутила се ка сеоском гробљу. Ученици осмог разреда наше школе заједно са наставницама: Невенком Радишић, Мирјаном Лалић, Јеленом Живковић, Биљаном Тодоровић и Јованом Давидовић нашли су се у овој поворци. Тамо је, на Вишњићевом гробу, гуслар је оживео његове стихове, Биљана Лазић, наставница историје, одржала пригодан говор, свештеник очитао молитву, а ученици упалили свеће за његову душу. Након тога, присутнима је удружење сеоских жена приредило послужење. У слатким и сланим ђаконијама ових врсних домаћица уживали су сви, од најмлађих до најстаријих. Потом  је на Вишњићевој бини, испред његове бисте, одржан пригодан културно-уметнички програм. Глумци су дочарали дијалог Филипа Вишњића и Вука Стефановића Караџића, гуслар нас још једном подсетио на Вишњићеве стихове, а сеоско културно-уметничко друштво, које носи његово име, показало је своје играчке мајсторије. Њих је подржало и Културно-уметничко друштво Свети Сава из Шида.}

^{Можда је баш ту, на том месту, где је сада његова биста, некада седео и он и уз гусле певао о догађајима које није очима видео, али је срцем доживео. Ни сада није могао да нас види, али сам сигурна да нас је његова душа осетила и огрејала тог помало прохладног октобарског дана.}

Припремила

Јована Давидовић