|
ФОТОГРАФИЈЕ СА ЕКСКУРЗИЈЕ МОЖЕТЕ ДА ПОГЛЕДАТЕ доле
Извештај о екскурзији осмих разреда
Последњи дани октобра, сваке године, су резервисани за извођење матурске екскурзије ученика VIII разреда. Јесењу јутарњу тишину нарушавају раздрагани гласови узбуђених осмака. Треба кренути на дуго сањани пут, пут Ниша.
Општем узбуђењу доприноси и ово заносно јесење јутро. Сунце се стидљиво пробија кроз сиве облаке, наговештавајући добар провод. У аутобусима влада велика опуштеност и рађају се нове љубави и нова пријатељства. Возачи на нивоу свог задатка и пристојном музиком учествују у нашој радости. Лагано се приближавамо Јагодини. Свуда око нас шаренило боја: зелена, жута, златна и бакарна. Чини нам се да је по овој јесењој идили Сунце расуло своје бисерне зраке који нас нежно милују по коси и образима. Јагодина - град воштаних фигура, Аква-парка, град младости.
Улице чисте и умивене. Људи пуни самопоуздања и задовољства. Окружени младим мамама и трудницама лагано корачамо ка парку чији је понос највећи вештачки водоскок. Уживамо у шуми распршених капљица које подсећају на девојачке сузе. Могу се чути само уздаси дивљења и очараности. Пред свима питање да ли смо у свету бајке или у Србији? У стварност нас враћа глас вође пута који позива на покрет. Крећемо уз жеље да и наш град једног дана досегне ниво Јагодине. Шта рећи осим - браво! Опраштамо се од града младости и крећемо пут манастира Раванице.
Опет узбуђење и неизвесност. У увалини поносно стоји величанствена грађевина која стојички одолева зубу времена. Разрушени бедеми чувају приче о протеклим епохама. Тишина, мир и мирис истопљеног тамјана шире се свуда око нас.
Ступамо каменом стазом поносни што смо саставни део ове светиње. Умирујућим и блаженим гласом, монахиња нас води кроз историју овог манастира. Клањамо се иконама, палимо свеће и додирујемо мошти кнеза Лазара верујући у његову чудотворност. Продуховљени напуштамо манастирске двери и хрлимо крајњој дестинацији - Нишу.
Ученици нестрпљиви и помало уморни. Стижемо у хотел Видиковац. Љубазно особље нас смешта у собе. Хотел сређен са много стила и укуса оплемењен цвећем. Ученици задовољни свим што их окружује, журно се припремају за вечерње дружење. Будимо се рано спремни за нове авантуре. Крећемо ка Ђавољој вароши.Сви смо нестрпљиви и спремни за усвајање нових знања. Стижемо. Дуга шумска стаза прекривена умрлим лишћем, влажна од јутарње росе простирала се пред ногама. Чује се само тихи жубор полуснене речице која нас прати целим путем. Свуда около је пустош и мир. Заглушујућу тишину повремено прекида глас водича који нам пружа основне информације о овој локацији. Стижемо до платформе. Јутарње сунце обасјава скамењене фигуре које су у ствари, по легенди, скамењени сватови. Све је тако величанствено, а ипак и тако мистично. Сви задржавамо дах да не бисмо нешто пропустили. Овде се природа поиграла са људским судбинама. Игра камена и природе. Колико само лепоте и бола!
Пут нас даље води до црквице свете Петке. Скромна брвнара скривана у жбуњу и растињу, пружала нам је своје мајчинске руке. Сви се клањамо икони и везујемо бело платно да нам одагна болест и бриге. Тако нам је саветовао водич. Свако са својом импресијама враћа се пут аутобуса. Полако нас савладава умор али ми се не дамо. Журимо у хотел на ручак, а потом у Ниш на поподневну шетњу да бисмо купили понеки сувенир као сећање на незаборавно путовање.
Као што је и јесењи дан полако пролазио, тако се завршавао и други дан нашег пута.
Последњи дан екскурзије био је резервисан за обилазак Ћеле куле и Чегра. Вођена искуством из претходних екскурзија, знала сам да је то поента свега. Ћеле кула - споменик који сведочи о тешкој судбини наших предака. Споменик, који мора и треба да буде опомена прошлости, садашњости и будућности. То је неиспевана поема, поема бола и поноса, али и бреме које опомиње да се истраје и не посустане.
Стижемо на Чегар. Гостопримљиви домаћин Селе, шири руке у знак поздрава и почиње историјски час. У мислима нам се ређају слике из прошлости. Негде у подсвести осећамо мирис барута и чујемо звукове топова и кубура. Имамо осећај да нас посматрају уснуле очи ових великана наше историје. Дивимо им се и немо их поздрављамо.
Срећни смо и поносни што смо потомци Војводе Синђелића. Приближавамо се крају наше екскурзије. Кривудавим путем напуштамо поприште ове велике битке из Првог српског устанка. Застајемо на тренутак у тврђави и још једном евоцирамо доживљене импресије. Поред нас тихим ходом мили Нишава која нас поздравља и оставља своје недопричане приче за неке нове осмаке.
Враћамо се нашем Шиду и предстојећим обавезама. На лицима свих нас задовољство и мир. Циљ је испуњен. Све је протекло у најбољем реду. Све дестинације су реализоване.
Хвала реализатору екскурзије, Маx-турсу, директору на помоћи, активу осмих разреда на успешности екскурзије и ученицима на послушности.
Било је то 25 , 26, и 27. октобра 2015. године.
ДИВНО!
|
